Nezdrave toksične veze
Prepoznajte narcizam i delujte preventivno!

Prepoznavanje narcisa: Ovo su najvažniji znaci upozorenja

Narcisi mogu naneti mnogo štete životima drugih ljudi. Ovde ćete saznati kako ga možete prepoznati i koja ponašanja ukazuju na takav narcisoidni poremećaj ličnosti.

Svaka osoba ima narcističke osobine koje se mogu pojaviti u različitim situacijama. Ovo nije nužno negativno, jer je zdrava količina narcizma važna za nečije samopouzdanje.

Međutim, kod nekih ljudi, narcističke osobine su preterane. Klinička psihologija ovim ljudima dijagnostikuje ono što je poznato kao narcistički poremećaj ličnosti (NPD). Poremećaj ličnosti ne zavisi od specifičnog rodnog identiteta.

Objašnjavamo koje karakteristike možete koristiti da biste prepoznali narciste.

Prepoznavanje narcisa: slika o sebi superiornosti

Prema Arzteblattu od Njemačku, NPS je ozbiljna bolest koja uzrokuje mnogo patnje obolelima i onima oko njih. Razvoj narcisoidnog poremećaja ličnosti često je usko povezan sa razvojnom traumom u detinjstvu.

Narcisi imaju krhko samopoštovanje, koje pokušavaju da nadoknade izgrađenom slikom o sopstvenoj veličini i superiornosti nad drugim ljudima. Postoji stresna kontradikcija između duboke sumnje u sebe koju narcisi osećaju i samo-portretiranja koji prikazuju spoljašnjem svetu. Prema informativnom portalu neurologa i psihijatara na Internetu, narcisoidni ljudi stoga zavise od stalne potvrde spolja. Svoje krhko samopoštovanje pokušavaju da stabilizuju kroz pažnju, pohvale i divljenje. Narcizam.

Narcisi: prepoznajte znakove upozorenja

Dr. Phil. Christine Merzeder  U svojoj knjizi „Kao puzajući otrov – preživljavanje i lečenje narcisoidnog zlostavljanja u odnosima“, Kristin Merzeder opisuje sledeća tipična ponašanja narcisa:

- Uglavnom govore o sebi i predstavljaju se kao previše važne, inteligentne i posebne. Često govore kritički i pogrdno o drugim ljudima.
- Postoji neravnoteža između davanja i uzimanja u njihovim odnosima. Imaju velika očekivanja od druge osobe, ali ne vide sebe kao obavezu da urade bilo šta zauzvrat.
- Oni izuzetno osetljivo reaguju na kritiku i uvek zauzimaju stav žrtve.
- Imaju jake negativne emocije i često su ljuti, kratkotrajni, uvređeni i ljubomorni.
- Nedostaju im empatija i saosećanje prema drugima. Međutim, narcisi osećaju osećanja samo prema sebi! Ulaganje osećanja prema svom bližnjem je veoma teško za narcisa! Oni to vešto prikrivaju šarmom i harizmom.
- Imaju malo ili nimalo veštine samorefleksije. Za sukobe su uvek krivi drugi. Nije moguće da se izvine bez „ali“.
- Lažu da bi izgledali bolje. Ako im se suprotstavite, oni će aktivno koristiti "Gaslighting" i optužiti vas da ih pogrešno razumete.
- Njihovo ponašanje prema drugima oscilira između šarmantne druželjubivosti i ljubaznosti, kao i optužbi, nepoštovanja, uvreda i ravnodušnosti.

Prepoznavanje narcisa u vezama

Narcizam je posebno izražen u bliskim, međuljudskim odnosima i tu nanosi najveću štetu u vidu narcisoidnog zlostavljanja.

Oprez: Zbog simptoma svoje bolesti, narcisoidne osobe ne mogu imati dugoročne zdrave i srećne veze bez terapijskog tretmana. Istovremeno, njihovi simptomi često sprečavaju uspešnu psihoterapiju.

- Na početku veze, narcisi se često ponašaju na šarmantan i privlačan način, ovo je takođe poznato kao ljubavno bombardovanje "Lovebombing" . Međutim, prema Ärzteblatt-u, oni to rade samo da bi dobili pozitivne povratne informacije od onih oko sebe.
- Na kraju krajeva, odnosi ljudi sa narcističkim poremećajem ličnosti traju samo dok druga osoba može da podigne njihovo samopoštovanje ili da im koristi na neki drugi način.
- I koliko god narcisi na početku izgledali ljubazni, njihovo ponašanje se brzo pretvara u obezvređivanje i prezir.

Za ljude koji su stupili u blisku vezu sa narcisoidnom osobom, to često ima ozbiljne zdravstvene posledice. Ako su izloženi zlostavljanju predugo, prema Dr. Phil. Christine Merzeder razvija simptome sagorevanja "Burn-Out-Sympdrom" , kao što su teška sumnja u sebe, depresija, anksiozni poremećaji, poremećaji u ishrani i spavanju i hronične bolesti.

Važno: Ako primetite narcisoidno ponašanje kod nekoga ko vam je blizak, povucite se iz kontakta što je pre moguće. Razgovarajte o svojim sumnjama sa ljudima kojima verujete i, ako je potrebno, kontaktirajte psihologa.

Znam kako se osećate: da li su narcisi toliko empatični kao što tvrde da jesu?

Narcisoidni ljudi sebe prikazuju kao superiorne u mnogim oblastima života, uključujući međuljudske kvalitete kao što je empatija. Ali da li su oni zapravo sposobni da bolje saosećaju i razumeju one oko sebe? Članak pokazuje da to zavisi od toga koja vrsta narcizma se razmatra i zašto je važna razlika između saosećanja i razumevanja.

Poslednjih godina sve je veći broj iskustava i izveštaja o „zvezdama palim“: uspešnim ljudima iz šou biznisa ili viših menadžerskih nivoa sa imidžom harizmatičnih, osetljivih i zabrinutih za dobrobit svakog pojedinca, ali koji S druge strane, u kasnijem trenutku, doživljeni incidenti ( Zloupotreba moći, međuljudska manipulacija i hladnokrvnost postaju evidentni. Nakon ovakvih skandala, pogođeni i autsajderi često ostaju sa pitanjem kako je osoba uspela da zadrži tako pozitivan imidž i emocionalno manipuliše drugim ljudima. Da li su takvi narcisoidni ljudi uopšte sposobni da saosećaju sa emocionalnim stanjima drugih ljudi, ili samo posebno iskorišćavaju tuđa osećanja i potrebe za svoje ciljeve?

Za razliku od kliničke dijagnoze narcisoidnog poremećaja ličnosti, u psihologiji se narcizam u početku smatra crtom ličnosti. Slično inteligenciji ili privlačnosti, ovo je normalno raspoređeno, tako da svaka osoba ima veći ili manji stepen narcizma. Razlike u narcizmu među ljudima obično se procenjuju pomoću upitnika u kojima se ispitanici mogu složiti sa različitim tvrdnjama (npr. „Ja sam izuzetna osoba.“). Za osobe sa visokim nivoom narcizma se kaže da imaju pretežno negativne međuljudske karakteristike: sebični su, manipulativni, hladnokrvni i spremni da ostvare svoje interese na račun drugih. Istovremeno, studije pokazuju da su narcisoidni ljudi veoma uspešni, posebno kratkoročno, i da svojim harizmatičnim i šarmantnim izgledom mogu pridobiti druge ljude za sebe i svoje ciljeve (Leckelt et al., 2015). Nije ni čudo što druge mogu privući narcisoidni ljudi.

Društvena psihologija i psihologija ličnosti istražuje u kojoj meri se drugim ljudima može manipulisati jer su narcisoidni ljudi posebno empatični. Empatija se može shvatiti kao sposobnost prepoznavanja, razumevanja i empatije sa emocionalnim osećanjima druge osobe (Blair, 2005). U osnovi ove definicije razlikuju se dva nezavisna aspekta empatije: kognitivna i afektivna empatija. Dok se kognitivna empatija odnosi na prepoznavanje i razumevanje unutrašnjih stanja drugih ljudi kao što su emocije ili misli, afektivna empatija opisuje osećanje iste ili veoma slične emocije od druge osobe (Blair, 2005). Dakle, kada voljena osoba sa suzama govori o kraju svoje poslednje veze, ljudi sa visokom kognitivnom empatijom mogli bi tačno da opišu da se ta osoba oseća tužno, razočarano i verovatno ljuto. Ljudi sa visokom afektivnom empatijom takođe osećaju tugu, razočarenje ili bes.

Upitnici se obično koriste za merenje empatije (npr. „Ako mi se ponašanje nekog drugog čini čudnim, pokušavam da se na neko vreme stavim u njihovu kožu“). Dok neki upitnici prave razliku između aspekata kognitivne i afektivne empatije, drugi upitnici ne dozvoljavaju nikakvu razliku između aspekata. Pored ovih subjektivnih ocena, dostupne su i objektivnije mere, npr. B. Test u kome se imenuje tačna emocija na osnovu slika koje prikazuju lica sa različitim emocijama.

Različite studije su koristile ove metode da ispitaju vezu između narcizma i kognitivne i afektivne empatije: visoki nivoi narcizma imaju tendenciju da budu povezani sa višim nivoima kognitivne empatije i nižim nivoima afektivne empatije (Di Pierro et al., 2018; Turner et al. ., 2019). Međutim, postoje i nalazi koji su u suprotnosti sa opisanim rezultatima. Jedna studija nije pronašla vezu između narcizma i empatije (Jonason & Krause, 2013), dok su druge izvestile da narcisoidni ljudi imaju deficite u oba aspekta empatije (Vonk et al., 2013). Druga studija je pokazala da je veća verovatnoća da će muškarci u zatvoru sebe opisati kao narcisoidne u poređenju sa muškarcima koji ne uvrede (Hepper et al., 2013). Ova razlika se može statistički objasniti deficitima u kognitivnoj i afektivnoj empatiji: čini se da su visoko narcisoidni ljudi manje empatični, što je, prema istraživačima, potencijalno povezano sa delinkvencijom i zatvaranjem. U ovom trenutku, ovi različiti rezultati istraživanja ne dozvoljavaju da se izvuče konačni zaključak o vezi između narcizma i aspekata empatije.

Nedavno objavljena studija pokušala je da rasvetli ovo pitanje (Urbonaviciute & Hepper, 2020). U takozvanoj meta-studiji, autori su sistematski sumirali rezultate 93 studije sa ukupnim uzorkom od preko 32.000 ljudi. Utvrđeno je da su visoko narcisoidni ljudi bili nešto manje afektivni i kognitivno empatični. Prema trenutnim studijama, može se reći da narcisoidni ljudi imaju poteškoća kako u prepoznavanju unutrašnjih stanja kao što su emocije ili namere kod drugih ljudi, tako i u osećanju sličnih emocija. Kažu da im je teže da prepoznaju tuđe emocije i da ne osećaju ono što drugi osećaju. Ali kako se mogu objasniti prethodno pomenute nedoslednosti između različitih rezultata istraživanja?

S jedne strane, mora se napraviti značajna diferencijacija u pogledu narcizma kao osobine ličnosti, koja je do sada bila zanemarena u mnogim studijama. U gore opisanim studijama, narcizam je ispitivan kao jedinstven koncept. Narcizam se stoga definiše kao osobina ličnosti koju karakteriše preterano pozitivan, nerealan pogled na sebe. Danas se, međutim, stručnjaci uglavnom slažu da je narcizam višedimenzionalan i da se stoga sastoji od najmanje dve aspekte: agentičkog (težnja za posebnošću) narcizma i antagonističkog (težnja ka superiornosti) narcizma (npr. Back et al., 2013). Agentski narcizam karakteriše ljudi koji aktivno nastoje da poboljšaju svoju sliku o sebi. Ali izgledaju posebno šarmantno, teže jedinstvenosti i oličavaju grandioznu sliku o sebi. Svojim samouverenim i samouverenim izgledom umeju da budu u centru pažnje i da ubede druge ljude u sebe i zadobiju njihovo divljenje.

Nasuprot tome, postoji aspekt antagonističkog narcizma. Antagonistički narcizam karakteriše to što ljudi brane svoju pozitivnu sliku o sebi od potencijalnih napada kao što su kritika ili društveno odbacivanje spolja. U potrazi za sopstvenom dominacijom, ljudi visokog antagonističkog narcizma obezvređuju druge ljude i ponašaju se agresivno prema njima, što često može dovesti do društvenih sukoba. Ova dvodimenzionalna konceptualizacija narcizma nudi priliku da se izbliza pogledaju i razlikuju verovatno kontradiktorni odnosi. Pokazalo se da se ljudi sa visokim nivoom agenturnog narcizma opisuju kao šarmantni, kompetentni i samouvereni i popularni su kod drugih ljudi, posebno kratkoročno. S druge strane, ljudi sa visokim rezultatom u antagonističkom narcizmu drugi opisuju kao agresivne i ljubomorne. Oni pate od nedostatka popularnosti među drugim ljudima, posebno na srednji i dugi rok. Ali kako se razlike između aspekata narcizma manifestuju u sposobnosti empatije sa drugim ljudima?

Kada se u studijama razdvoje agentski i antagonistički aspekti narcizma, rezultati postaju mnogo jasniji. Dve studije su pokazale da su deficiti empatije pretežno posledica tamne strane (antagonistički narcizam) (Burgmer et al., 2021), dok je svetla strana (agenski narcizam) povezana sa visokim vrednostima empatije (Fatfouta et al., 2015) .S druge strane, treba napomenuti da su gore opisane studije upitnika podložne netačnim ili namerno falsifikovanim odgovorima. Na primer, kada su upitani o njihovoj sposobnosti da saosećaju, narcisoidni ljudi mogu jednostavno da lažu kako bi se predstavili u boljem svetlu. Pored toga, posebno narcisoidnim ljudima može nedostajati samouvid, tako da izjave u upitniku ne odgovaraju vidljivom ponašanju osobe. Stoga je nejasno da li su narcisoidne osobe zapravo empatičnije od drugih ili se samo opisuju kao empatične. Sveobuhvatna studija bavi se ovim otvorenim pitanjem i, pored upitnika, koristi i razne objektivne zadatke kao što je gore pomenuti test da opiše emocionalna stanja koristeći slike, video i audio zapise govora (Mota et al., 2019). Studija sa 600 učesnika ne samo da je napravila razliku između različitih aspekata narcizma (agentski i antagonistički narcizam), već i, po prvi put, između različitih aspekata empatije (uključujući kognitivnu i afektivnu empatiju). Pored upitnika, korišćeni su i testovi u kojima su učesnici morali da razlikuju emocije drugih ljudi na osnovu slika. Postojale su velike razlike između koncepata agentskog i antagonističkog narcizma, kao i između sposobnosti empatije koje se samoprocenjuju i objektivno merenih. Ljudi sa visokim stepenom agentskog narcizma češće sebe opisuju kao empatične, dok ljudi sa visokim antagonističkim narcizmom verovatnije sebe opisuju kao nisko empatične. Međutim, kada se uzme u obzir objektivna sposobnost preciznog označavanja emocija pomoću slika ili drugih medija, ova sposobnost se smanjila kako su se rezultati u agentskom i antagonističkom narcizmu povećali. Narcisoidni ljudi značajno precenjuju svoju sposobnost empatije, pri čemu je razlika između samoopisane i stvarne sposobnosti veća u agentskom narcizmu nego u antagonističkom narcizmu.

Ukratko, kroz studije se može reći da narcisoidni ljudi imaju deficite empatije. U mnogim studijama, činilo se da je kognitivna empatija nešto manje oštećena od afektivne empatije kod ljudi sa visokim narcizmom.

Preciznije diferencijacije su takođe pokazale da se osobe sa agentskim narcizmom predstavljaju kao znatno empatije nego što zapravo jesu, dok osobe sa antagonističkim narcizmom imaju tačniju sliku o sebi o nedostatku empatije.

PDF FILE INFORMATIVNA BROŠURA

Bibliografija: